MOJA INSPIRACIJA U ŠMINKANJU

Heeej. Nakon nekog vremena vam pišem opet. Svi znate moju ljubav prema šminkanju.Prvo ću s vama podijeliti priču kako je to sve započelo i onda ću vam otkriti i kako napredujem s tim.I tako dalje... Kod mene nema ništa novo, drago mi je da se pitate. Ja bih odmah počela s temom, jer baš i nemam šta podijeliti što se tiče privatnog života.

Smiješna stvar jeste da sam ja s nekih 12 godina pomalo imala potrebu da se šminkam. Sada može nastati ona priča : 'Šta tačno dijete od 12 godina može? Bavi se leksikonom,curice.' I sve to stoji,ali Bože moj,kao što rekoh u prošlom ili preprošlom postu: To zaljubljeno, to slijepo. Moj otac je bio protiv toga, i stalno sam dobijala kritike. Što se tiče toga, ja baš imam poštovanje prema njemu i prestala sam s tim. Razmišljala sam: Što ne dozovoljava, da li ću ja ikada moći da se šminkam? I zapravo problem je bio samo u mojim godinama. Sada imam puno pravo da se šminkam. Ispričat ću vam sada jednu priču, baš meni simpatičnu. Ja, tako imam tih 12 godina ,i trebam ići na svadbu. Moja rodica obukla prelijepu haljinicu. Poenta je što ja tad nikad nisam razmišljala 'mislim da mi treba neka haljina'. Uvijek sam bila tip trenerka ili tajice. I sada ja tužna...nemam haljinu,a hoću i ja haljinu. I moja majka ode i kupi meni paletu sjena. Nisu to neke kvalitetne palete,ali eto, šta sam ja tad znala. I kaže ja ću tebe našminkati pa ćeš ti biti najljepša, a meni dušaaa puna. I dobro se sjećam,stavila mi plavu boju. Baš sam bila oduševljena bojama na očima. Više nijansi plave boje. Ja na nebesima,najsretnija, ma najljepša. Evo nešto što se tiče i maskare. Prvi put kada sam je stavljala, isto tih godina, svaki put kada bih je pokušala staviti ubola bih se u oko, pitala sam se : Boože, da li ću ja ikada ovo moći staviti kako treba. Što ovo ovoliko mora biti teško?

Mnogi djevojke(žene) se boje boja (ok) na očima. Ja uživam u bojama, U Ž I V A M. Moja omiljena boja jeste žuta. Primjerice ,moja sestra, jednom prilikom mi reče: "Samo nude boje dolaze u obzir."
Ja sam i dalje bila protiv te njene rečenice, pokušavala sam je ubjediti koliko je crvena ili ljubičasta prelijepa na očima. Moja prijateljica Emina, na samom mom startu kada sam počela sa šminkanjem mi je govorila kako dozvoljava da joj stavljam sjene samo zato što vježbam ,a nema šanse da izađe gdje sa sjenom na očima ,jer joj nijedna ne stoji. Ja sam uporno tvrdila da joj prelijepo stoje, ali kakviiii. Evo sada je preuzela jednu moju paletu i stalno stavlja sjene na oči.A sada priča još kako sam se vratila u polje šminkanja. Pred moju maturu... ja neodlučna kome da idem da me šminka. Toliko ljudi ,ali ja nekakva skeptična. I u tom haosu, ja uzmem i kupim sebi od Maybellina "The blushed nudes". Meni se svidjele boje. To je koštalo oko 19km. Kakvi hoću ja kvalitetnu šminku. Svi mi govore da nisam normalna što sam to kupila , jer je eto toliko skupo. Zapravo sada shvatam da to nije ništa naspram druge šminke ,tj kvalitetnije šminke. I ja s jednom paletom, počnem vježbati, eto ja hoću da sebe našminkam za maturu. Uvidjela sam ja ,da preko noći ne mogu postati 'mejkap artist' i da moram na kraju nekome otići da me našminka za maturu. I tako sam počela više i više zalaziti u šminkanje da bih se na kraju i zaljubila u taj šaroliki svijet boja.
MOJA INSPIRACIJA U ŠMINKANJU
Svijet šminke je pun umjetnika, i nekako niko me toliko ne fascinira.Ali postoji jedna žena, koju sam slučajno zapratila na IG. Ja sam nju pratila jedno mjesec dana da bih na kraju shvatila da živi u Bihaću. Što je meni veoma blizu. Ja sam bila očarana. Znate očekujete to će biti neki prosjek nešto, ali meni je ta žena predivan umjetnik. Ona ima isto slične stvari kao i ostali mejkap artisti,ali meni je to i dalje nešto posebno.Ne mogu objasniti. Da uzme i da tuđi izgled skroz prekopira ja bih rekla da je to nešto skroz novo i drugačije.Baš sam očarana tom ženom. Njeno ime na IG jeste Anela Abdić. I ne znam...u njoj vidim nekakvu hrabrost. Voli igru bojama. I čak jednu stvar kada sam pročitala kod nje tj. da su joj se ljudi smijali zbog boja koje koristi,bila sam zaprepaštena, jer i ja sam baš kao i ona borila se za različite boje. I njena motivacija, njene riječi kojima ohrabruje ljude kao što sam ja. Divna je. Ne zavidi, čak druge i pogura,reklamom na svome profilu. Mislim da čak ne dobiva dovoljno pažnje koliko treba. Ja ću postaviti par njenih kreacija koje su meni najljepše, a vi slobodno uđite na njen profil na IG i pregledajte. Znam da ćete biti oduševljeni, jer i ja sam.

Sada ću za kraj postaviti još jednu sliku i pročitajte poruku ispod te slike. Znate, ja još ne smatram da sam ma ni do pola puta da postanem jedna ovakva umjetnica, ali jednog dana ako Bog da hoću. Ne želim se baviti šminkom zbog zarade, već želim stvarati upravo ovakva remek djela poput ove žene. Ali kada sam vidjela njenu poruku ispod jedne slike, shvatila sam da sve se može samo je stvar prakse. I osjetim donekle male pomake i u mom šminkanju, sve više i više stvari primjenjujem, saznajem. I na početku sam mislila da ću za mjesec dana uspjeti postati taj mejkap artist i da će sve biti bajno, ali neke stvari trebaju vremena, i ne može se postići preko noći. I još nešto ovo je ta žena kod koje jednog dana želim ići da me poduči svemu što zna... jer još jednom ja sam očarana njenim radom. O Č A R A N A.

Voli vas Elma, čuvajte mi se i uvijek radite ono što volite. <3 A mi se čitamo u sljedećem postu.

Ovisna o Instagramu || Moji proljetni ciljevi

Haaai.Evo pišem češće. Imala sam dilemu između ove dvije teme i još jedne. Jako je teško zainteresirati ljude. Znate mogu ja pisati 'Mojih top 10 pjesama',ali koga dovraga to i zanima? Šalim se,pisat ću možda nekad i to. Amm,prvo bih prokomentarisala svoj novi dizaaajn... Uskoro će nam proljeće. I ja sam željela nešto baš u tom duhu. Ja znam da ovo malo liči na dječija posla,ali ja sam zaljubljena u ovaj izgled bloga, tak da... i vi ga morate voljeti. Ja sam veliki,veliki, veliki fan crtanog filma 'Bambi'. I kada sam vidjela ove dvije slike lanadi,rekla sam ovo ću nekako skontati da se nađe na mom blogu. Uglavnoooom, potrudila sam se oko ovog dizajna, da bude u smislu ' nekog proljetnog preporoda'. Prošli je bio hladan ,baš kao i zima.A sada je vrijeme da započnem s prvom temom ovog posta.

OVISNA O INSTAGRAMU
Mnogi od vas me ne poznaju,mnogi od vas ne znaju kakva sam ja bila budala na Instagramu.Uglavnom,svaki korak koji bih uradila on bi se i našao na IG. Ako negdje idem,ako nešto radim, baš sve. Imala sam i te neke lude slike sebe, gdje faktički sebe ismijavam. I nisam postiđena toga, jer puno toga je imalo skrivenu poentu. Naravno, mnogi koji me prate to nisu razumjeli,i ne očekujem da me svi razumiju, dovoljno mi je par osoba. Uglavnom, ja i moja bivša ljubav smo se tad pratili. I ja sam toliko željela ostaviti lijep utisak, i pokazati svoju umjetničku stranu,pokazati koliko sam maštovita(kaaao).I preko storija sam često ostavljala njemu poruku koliko mi se sviđa. Da, to jeste na neki način jadno,ali Bože moj, zaljubljen čovjek ništa ne vidi.Kada smo ja i on zaratovali...on me blokirao. Ispričala sam vam priču. On se meni javio i ja sam njega napala, rekla sam mu sve što sam saznala od drugih da je radio.I on me blokirao.Ja sam samo imala jednu misao u glavi: Okeeej, šta sad? Svaki moj stori je bio njemu posvećen. I sada ? Šta sada ? Imala sam naviku da konstanto gledam da li mi je pogledao stori, a sada nisam imala poentu niti jednog storija (to i vi radite,khm, tražite nekog među tim pregledima,znam vas). I bilo mi je teško, jer imate naviku nešto raditi ,a sada ništa od toga. Posebno,jer sam ja u tom vremenu bila još uvijek zaljubljena i još slomljenog srca (jadnica mala slatka).

Ja sam odlučila otići u Švicarsku kod rođaka na neko vrijeme ,da bih se riješila te katastrofalne navike, obrisala sam IG i za mene se nije znalo. Niti sam ja znala šta se dešava u svijetu.Bilo mi je teško, taj period sam propatila. Cijelo ljeto ja sam se liječila od ljubavi prema tom momku i prema potrebi da mu se dokažem kao osoba preko Instagrama.Nakon toga,krajem ljeta, pred početak fakulteta ja sam opet aktivirala Instagram. Ali...sam naučila jednu lekciju. Nju ću i vama prenijeti. O meni se toliko preko Instagrama ne može više saznati...pa skoro ništa. Jedino što ja sada objavim jeste nekada neka motivirajuća slika. Rijetkoo stavljam objavu, i rijetko stavljam stori gdje sam. Shvatila sam nekako da ne želim dijeliti ništa tamo toliko. Nije ovo dobra u potpunosti stvar, ali je dobra u jednom pogledu: Shvatite da neke trenutke treba ostaviti samo za sebe i osobe koje vas stvarno vole.Ono što mi je u životu bitno,i što ne želim da mi iko poruši,to čuvam za sebe. Ja sam Bogu toliko zahvalna na ovom momku što mi je faktički skoro uništio život da sam se ja toliko osamljivala da bih ga preboljela. Ja sam naučila da nemam potrebu preko Instagrama bilo šta kome dokazivati. Ako želiš znati kakva sam osoba ,onda bome sjedi sa mnom na kafi. Nisam anđeo, ali vjerujte da ja nikome ne želim zlo. Nekada sam vodila i drame. Direktno sam preko Instagrama govorila šta mislim o ljudima koji rade protiv mene. Sada ni to ! Kada osjetim da je meni nešto posvećeno ili da mi neko nešto namjerno pred oči stavlja. Ja se bukvalno nasmijem na to i okrenem se. Ne pogađa me ništa preko Instagrama.

Ne kažem ja vama da sada trebate nestati kao ja sa Instagrama neko vrijeme... trebate shvatiti da neke dijeliće života ostavite za sebe, da ne vjerujete u sve što vam se servira i da se ne nervirate oko ljudi koji tamo javno pokazuju  mržnju ili bilo kakav oblik negodovanja. Ovime bih završila ovu temu, poenta jeste : Živite život narode.
MOJI PROLJETNI PLANOVI
Pošto sam sada na faksu i ja glumim eto neku samostalnu prepametnu osobu.Ja sam prvi semestar potrošila sjedeći u kući i računajući.Ja sam tek sada uvidjela šta sam uradila,koliko sam sama sebe opet uništila. Odlučila sam ,ako Bog da ,ovog proljeća, unijeti neke promjene u svoj život.Pa nadam se da će moj plan, možda motivirati i vas koji želite nešto promijeniti, da to i učinite.
1.UPISAT ĆU KURS ŠIVENJA-Nisam ja sad baš zaljubljena u šivanje...ali hoću nešto skroz suprotno meni da radim. Hoću da naučim nešto novo. Meni je wow kada starije žene ispletu nešto ili sašiju.
2.KIKBOKS - Am... za ovo još nisam sigurna da ću uraditi ,ali imam potrebu naučiti neke poteze, da kada me ljudi iznerviraju, da se okrenem kažem : U čemu je problem ?  I gruhnem ih šakom. Previše sam ja smirena osoba. Mene je stvarno teško iznervirati. Ja ću trpjeti vaše gluposti, i tako sve dok jednom ne pobijesnim, nakon 5 godina. I onda ću vas staviti na mjesto. Shvatila sam da moram da budem spremna na to 'da vas stavim na vaše mjesto' . Oke, šalim se. Jednostavno wow mi je kada žensko je dovoljno jako i psihički i fizički da se sama odbrani.

3.PRAVIT ĆU PIKNIKE- Jaaa uživam u prirodi. I jednostavno ne želim se više zatvarati u kuću i učiti po ovako lijepim danima. Prema ovim sada mojim planovima vi se samo možete zapitati : Kad tačno planira učiti? Ali ja ću pokušati sve da to uskladim(he he,neću uspjeti).
4.UČIT ĆU REDOVNO- Sada možete reći: Sad vidim da je ovaj cijeli post laž.Pošteno sam se zeznula s ovim semestrom,ali mi je ovo i trebalo,čisto da vidim kako ovo sve funkcioniše.Zato sam sad rekla učiti redovno....barem pokušati.
5.PLANIRAM POČETI NEKI HELTI FUD - ko fol nešto,svaki dan počinjem helti se hraniti.Ali vidjet ćemo na kraju od mojih planova šta će se tačno ostvariti ,i hoću li išta od ovog uspjeti.
6.PISAT ĆU KNJIGU- Mnogi od vas ne znaju, ali ja sam u stvarnosti jedna osoba koja uživa pisati pjesme i knjige. Ja imam možda oko 150 napisanih pjesama, ako ne i više. Sada sam stala s tim,ali shvatila sam neki dan da nešto ne radim kako treba. I imam ideju da pišem knjigu, samo moram započeti. Možda nekad u životu objavim,možda nikad. Uglavnom,hoću svoju potrebu za pisanjem da ispoštujem.
7.POSTAT ĆU PROGRAMER- ha ha ha. Am pala sam programiranje. Zašto mislite inače da mi je ovo cilj? Ljuta sam i na sebe ,i na još par likova u ovoj priči. Želim ući u štos programiranja. Sada svaku noć pomalo radim par programa. Hoću jednom da naučim praviti igricu i ne znam šta još... Možda hakirati, he he.

8.BAVITI SE ŠMINKANJEM- Ja uživam šminkati. Npr. ja se našminkam, i to baš ono da boli glava i odem i očistim to. Meni nije fajda držati na sebi šminku, nego taj proces šminkanja. Čak nekada kad stavim previše šminke osjećam se loše...ali uživam u bojama, i zapostavila sam svoju ljubav zbog škole. A sada trebam u aprilu šminkati svoju prijateljicu za svadbu,  a ja ne radim na svojoj želji. Onda i jednu curu za maturu i svoju sestru za svadbu na ljeto.. A ja jednostavno stojim u mjestu,ništa ne radim na tome. Znači to je nešto što takođe moram popraviti.

-to bi bilo to... za sada moji planovi, neki od njih će propasti, neki će uspjeti...ali bitno je da pravimo planove.I vi biste trebali isto napraviti neke ciljeve. Lakše je kroz život na taj način.
-voli vas Elma i čuvajte mi se (pravim vam srce prstima).

Moj početak na fakultetu

Heej,evo meene nakon dugo vremena. Vratila sam se kući i danas dok sam se spremala za povratak kući razmišljala sam da moram napisati post.. i naišla mi je ideja da s vama podijelim svoj početak fakulteta. Pošto sam ja uvijek izgubljena, možete misliti kakav je bio početak. Prvo ću vam ispričati svoju priču ,kako da ja upišem ovaj fakultet,pa ću doći do nekih anegdota... i do nekih već težih slučajeva.Prije nego nastavim s postom, zahvalila bih se svim koji pročitaju post i jave mi se da mi daju utisak. Najviše me obradovao komentar jedne djevojke (možda se pronađe) kada je rekla da ne brinem šta će drugi reći,i stvarno jeste tako. Uopšta nemam problem s tim što ovo mogu pročitati i osobe koje imaju nešto protiv mene,i koje me onako iz nekog svog razloga ne vole.

Uglavnom..poenta je da ja pišem jer želim i dok budem željela pisat ću. I da se ja sad vratim na zahvalu... blog stvarno raste ,a ja ga ni ne stižem reklamirati kao prije što sam radila sa starim blogom. Pisat ću češće samo dok se riješim sljedeće sedmice još. Zahvalila bih se i jednom momku Aleku(nadam se da nisam pogriješila ime) ... stalno pročitam tvoj komentar ovdje, ali obećavam da ću ti to sve uzvratiti ,samo dok se smirim s faksom.Moja prijateljica Emina i ja smo željele otići u Njemačku i vjerovatno raditi u mesnici ili  nekoj trgovini nešto, i bataliti se škole na neko vrijeme, dok ne budemo imale zasigurno tamo, da bismo mogle na kraju tamo i upisati neki fakultet. Željele smo same sebi obezbjediti fakultet.... kada je ta ideja došla do mojih. Dobila sam jedno ogromno NEMA ŠANSE. Moji su svjesni činjenice da sam ja baš emotivna i da još nisam dovoljno zrela osoba da bih otišla i sama se snalazila. I tu i ima isitine, iako ima i dio da ja znam sebe, ako nešto moram, ja ću to i uraditi. Uglavnom,onda smo odjednom došle na ideju...hajdemo upisati elektrotehniku. I ne znam koji me đavo natjera na to. Sve je bilo bajno, sjajno. Zamisao da završimo fakultet je divna, ali patnja kroz koju moraš proći je puno veća.I tako smo mi upisale elektrotehniku. Prvi dan fakulteta, bila je obavijest u amfiteatru svi smjerovi da se nacrtaju. Razmišljala sam : Šta je amfiteatar? I kako da ja to nađem? Oke, šalim se, iako drugi dio je tačan. Ustale smo ranije i zaputile se na fakultet. Problem je bio naći fakultet. Emina nije imala pojma o gradu, a ja nešto malo kroz maglu. I tako pod mojim vodstvom mi smo išle, dok se ja pokušavam sjetiti tačnog puta. I ništa odlučimo mi upitati jedne žene na autobuskoj stanici. Pitam ja nju, da li ja sada idem pravo pa lijevo na raskrsnici? Žena poče galamiti na mene:"Nemaš ti šta pravo, pa lijevo ideš samo pravo,pa pravo(pokazuje na lijevo)." Vidim ja nije ona sva svoja , reko hvala vam. I pronađemo mi taj fakultet. Na drugom spratu amfiteatar. Sjele mi. Vidim ja jedna djevojka plava sjedi pored i gleda u nas, i ja se njoj obratim. Meni bila kul cura,i to je prva osoba koju sam tu upoznala(pozdrav za Aminu građevinca).Dani su tako prolazili... Znate onaj osjećaj kada ste prva godina u srednjoj i zovu vas gušterom,ili vas gledaju onako malo poprijeko. E ja sam imala osjećaj da to svi misle. Ne znam da li stvarno misle,ali moje samopouzdanje na početku je bilo -250. Navikla se ja malo.

Jednog dana mi na faksu i ponijele mi sebi termos sa kafom. I ja kako da otvorim to sve prospem po sebi, a uskoro trebam imati nastavu. Uspjela sam nekako to prikriti jaknom. Drugi put... Emina i ja krenemo do trgovine da bismo sebi kupile nešto, i bilo je tu... hajmo reći izmet psa,ili ti prostije govno.I Emina ugazi.Nismo mi to shvatile. Mi smo se vratile i sjele..Osjetimo nešto smrdi..i shvatimo mi da je Emina ugazila tu. Ja sam nju ismijavala znači nekih pola sata. Emina očistila patike, i sad sjedimo mi ...i dalje smrdi. Ja pogleda svoju patiku, kad i ja imam toga. Samo da kažem: Karma je teška stvar, pazite se toga.Onda...jedno jutro , pošto Emina i ja i živimo zajedno, ustale mi da popijemo ujutro kafu, i ja prospem opet kafu po sebi, samo ovaj put je bilo baš katastrofa. Pošto je moja pidžama baš tanka, sve je otišlo po kvadricepsu. I sad ja umjesto da vidim koliko sam spalila kožu,ja sam uzela i čistim tepih. Emina divlja na mene da vidim svoju nogu šta sam uradila,a da se ostavim tepiha i čišćenja.I nas dvije kao kakve budale uzmemo hladne obloge stavimo na moju nogu. Iaaaako u ovakvim slučajevima, (da nešto od mene i naučite) nikad ali nikad ne ide ono suprotnosti se privlače,ovdje vrijedi pravilo klin se klinom izbija. Ja sam na taj način ,tom oblogom napravila samo ogromne plikove po svom tijelu, umjesto toga trebala sam ili toplo nešto ili nekakav sapun ili riblju mast staviti. I sada...mene je to baš baš boljelo,jer su bile ogromne rane po nozi, a taj dan ja imam od 11 do 17h nastavu. Meni svi govore da ostanem kući i da odmorim, ali kakvi ja da izostanem. UZORNA. Nakon što je moja sestra vidjela šta sam uradila od noge tom oblogom, našli su mi riblju mast. Štos kod te riblje masti jeste što ona užasno smrdi...na ribu???? Obukla sam trenerku i sva ta riblja mast se oslikala...problem je šta god obukla to će se oslikati, a ne mogu hlače jer moram imati prostor za kožu.. Ja sam opet otišla na fakultet u nekoj trenerci cijela noga kao da sam po sebi prosula nešto, i opet se razmišljam šta će ljudi reći kada vide na trenerci sve oslikana mast, sakrila sam to opet s jaknom i naravno nisam ustajala svo vrijeme,čak ni na pauze.. A najgore od svega, što vi sjedite tu nekih 6h i ucrvaste se još vas i užasno boli.

 Još jedna anegdota,i završavam post što se tiče događaja. Ima tu još događaja, ali njih neću , samo onako nešto što je najviše obilježilo moj dolazak. Ja sam inače mirna i ne čuje se previše moj glas,sad prije par dana mi na ispitu iz fizike. I djevojka drži u ruci korektor, ali ona je rekla da  joj ne radi korektor i pitala ima li ko drugi. Emina je krenula da joj da korektor, ali sam ja razumila da ima i da joj ne treba. Znate ono kada na svadbama sveštenik ili ko već upita :Ima li ko šta protiv ovog braka ? I neko se pojavi i kaže: Jaa! Huanito, volim te i ne mogu bez tebe(gledala sam španske serije kao manja). To sam ja u tome trenutku bila. Ja sam glasno rekla : Neee, ne treba njoj to, i uzela brzo korektor iz Eminih ruku. Nikome nije bilo jasno šta sad,dovraga, radi ova? Kaže meni taj profesor :"Kako bi kruha dala?".  Mene uhvatila neka sramota... Ustvari ,evo još jedan događaj, evo kratko. Jednom se vraćamo sa fakulteta i jedan izbjeglica kojeg je nešto boljelo ,zaustavi nas dvije. I sad ja sam odlučila da mi njega odvedemo do bolnice... na putu do bolnice ,ja sa svojim slabim enlgeskim sam njemu pokušavala objasniti grad i kako da se snađe. Kada smo došli gore, pronašli doktora. I doktor je pored tog izbjeglice, shvatio da sam ja ta i čovjek meni na enleskom nešto melje. Kažem ja njemu na kraju : "Nisam ja u pitanju,nego on".
Uglavnom, to je sve što se tiče događaja,imam ja njih još ali ovo su neki što su meni baš ostali u pamćenju u toku ovog prvog semestra. Ja nisam sigurna kako će ovo dalje ići, ne znam da li ću na kraju završiti ovaj fakultet,možda se premjestim na drugi. Iskreno ću vam reći ja nisam osoba za ovo,ali postoji jedna malo tužnija priča zašto sam ja upisala ovaj fakultet na kraju.Iako nju ću vam tek ispričati ako ga završim. Znači ako Bog da za  4 godine....prije toga ne.Za sada hvala Dragom Bogu ide mi ,koliko toliko. Teško jeste ,i to baš teško,posebno jer je početak i jer neke stvari nisam shvatila sve do sada kraja ovog semestra. Ali,poenta je da baš danas sam saznala priču o jednoj djevojci koja je završila medicinu za 6 godina,očistila sve u Sarajevu. I vjerujte nije luda,normalna je. Znači sve je moguće. Što bi meni jedna žena rekla: Malo ti , malo Bog i ide to.
Držite se ljudi, u koje govno ugazite , morate znati ga i očistiti s patika.
Ja vam se uskoro aBd opet javljam, nadajmo se da ću uspjeti riješiti još ova dva predmeta. Baaaš mi je muka od škole. Bljeeeek. Hoću odmor.
-voli vas Elma <3