Šta se dešava?

cout<<"Hello world!";
Heej, narode...Nakon poprilično dugo vremena, evo mene. Ne mogu reći da nisam imala vremena da vam pišem, kada jesam. Nekada nisam imala volje. Započela sam jedan post, koji nisam završila i smiješnog je karaktera :"Moj indeks ide na more, a ja ne?". Ali o tome neću u ovome postu, nego ako Bog da ja ću taj post i završiti uskoro (hope so). Imala sam nekakvih zdravstvenih problema. Zapravo još ih imam...ali su blaži. Znate ono kada sam vam pričala da su mi otekli prsti na ruci. Ja sam mislila da to nije toliko ozbiljno. Ali na kraju kada sam vidjela da je vrag odnio šalu, otišla sam doktoru. Doktori su me toliko išetali da je to nevjerovatno. Čovjek može da umre dok neko od njih se pomjeri. To je stvarno istina. Smatram da kada se neko uhvati nekog posla, da stvarno treba taj posao raditi kako treba. Šta god to bilo. Ozbiljnost ne smije odstupati od njega. Ja sam prvo otišla kod privatnog ,da bi me on poslao u bolnicu, izvadila sam nalaze. Kao oni ne znaju očitati ih, odi kod privatnog ponovo, ali kada završiš s privatnim dođi kod nas opet. Ja sam bila sva u smislu :Oke, hajde ja sam koliko toliko zdrava, šta da neko stvarno umire i da ima ogroman problem? Vucaraju narod samo tako. Da bih na kraju otišla kod tog privatnog, koji mi je nekakav nezainteresovan. Prvi put kada sam otišla kod njega bila sam samo 5 min. Bukvalno on je mene pregledao i preporučio mi neki gel i završio. Pare uzeo i poslao me u bolnicu. Drugi put kada sam došla nije ni saslušao šta tačno se dešavalo s mojim zglobovima, već me prekinuo i rekao da trebam primiti inekciju, da nije siguran šta se dešava sa mnom. Zamislite situaciju u kojoj ja tri puta svojoj majci moram reći da mi nije niko dao nikakvu dijagnozu. Primila sam inekciju i malo se smirile kosti. Otok se smanjio, ali nije u potpunosti nestao. Trebam opet doći kaže za dvije sedmice na pregled. Ko god da studira za budućeg doktora. Molim te, ako budeš ovo čitao. Ne zbog mene, već zbog sebe, zbog tih 10 godina koje ćeš studirati, budi doktor za primjer. Neka ti stvarno bude stalo do tvog pacijenta. Mislim što se mene tiče, ako Bog da to neće biti ništa ozbiljno i smirit će se. Problem mi je samo što mi je kretanje otežano, ali polako počinjem se popravljati. Mic po mic. Samo sam užasno ljuta. Da budem iskrena, ja sam poprilično zdrava osoba, i u bolnici sam bila samo kada sam morala baš one vakcine primati. Do sada nisam imala problema nekakvih da vidim kakva je situacija tu. Ali kada sam došla po prvi put s ozbiljnijim problemom. I vidjela da ljudi u bolnici čekaju i po pola sata da se doktor pojavi. I onda telefonira, pa ne može da te primi. To je to što se tiče te priče. Jest se rimuje haahaha. Znate poprilično je dosadno kada nemate nekog da ga malo ganjate, da se zanimate. Niko u zadnje vrijeme mi ne privlači pažnju. I to je dosadno. Nemam za kim patiti, jer to je najveći stepen na koji se ja podignem s nekom osobom. Patnja. Dobro prelazim s ove teme na jednu drugu....tako se ja razboljela. Svaka dva dana mene uhvati nešto i ja preležim dan. I zahvaljujući stalnoj bolesti ja sam shvatila jednu stvar, to je koliko je bitno biti zdrav. Znate stalno nam kažu "najpriče ti je zdravlje" i stvarno jeste. Niko nikada vas neće pretjerano žaliti zbog vaše bolesti. I jedini koji se stvarno za vas brine jeste vi i vaša porodica. Fakultet ne zanima to što vi ne možete doći na njega. Profesore isto. Ja mislim da i ako sam pokupila kakvu bolest, to je izričito zbog stresa. Ne dozvolite sebi da se stresirate oko nevažnih stvari. Zapamtite jednu stvar i uvijek je ponavljajte : Ovaj svijet nastavlja i bez vas. To ne znači da se trebate ubiti. NE DAJ BOŽE. Nego to znači da se trebate boriti za sebe. Ako ljudi vam stvaraju pritisak ostavite ih se, preživjet ćete bez njih. Ako vas djevojka / momak ostavi, nema veze, proći će. Ako ste pali predmet, dva ,tri...nema veze položit ćete. Sve u životu se da srediti, ako ste zdravi. Ako ne, ništa.I trebamo biti zahvalni i zadovoljni situacijama u kojima smo. Uvijek može gore. Uvijeeek! Posjekli ste se, mogli ste ostati bez ruke. Imali ste nesreću, mogli ste umrijet. Ovo je jedan pozitivan vid gledanja, vaš problem nije zapravo možda toliki problem, kakve imaju drugi. I time ćete biti sretniji u životu i zahvalniji. A s tim dolazi i lijep život. Previše ja pametujem ha? Defitnitivno. Samo postali smo nezahvalni, imamo sve ,a mislimo da nemamo ništa. Prva ja. Pa i vi sa mnom. Ovdje bih završila, nije nešto predug, jer je više lekcija nego stvarno pričanje doživljaja. Uglavnom, uskoro veselija tema a to kako je moj indeks završio na moru bez mene. Imam jednu ideju, tačnije biznis ideju...ali ne smijem vam je ispričati. Bar ne još-
Voli vas Elma i čuvajte se <3

Život je tu da se živi

Nemam pojma čemu ovakav naslov. Oke, prvo haaai, gdje ste vi? Kako ste mi? Sigurno sjedite negdje na nekom krevetu, eventualno fotelji kakvoj i govorite sebi: Khmm, šta ja radim od sebe , nisam li rekao provesti se za ljeto??? Ne pitajte kako znam. Prvo i najbitnije ima već 9 dana kako ja jedan prst ne mogu pomjeriti. Naravno ja se ne sjećam kako sam ja taj prst povrijedila, pa sam se danas nakon 9 dana sjetila da sam možda nekako taj prst slomila. Prvo razmišljanje jeste : Kako da ja sad naučim svirati klavir? U mojoj mašti ja imam u planu nekad to uraditi. Onda mi je prijateljica objasnila kako zapravo nisam slomila, jer još pomjeram prst, te sam ga vjerovatno nekako samo povrijedila. Dali su mi ideju da stavim crveni luk i zamotam to. Plakala sam. Ne zato što me boli, već što mi luk budi skrivene emocije. Nisam ljubitelj luka, ni on mene pretpostavljam. Sada mi je lakše puno. Odlučila sam nakratko se rastati od luka i napisati post. I evo me tu sam. Vidite novi dizajn bloga ,nisam iskreno nešto oduševljena. Prije par dana odlučim ja staviti novi dizajn. I sve sam unakazila. Štos je što ja npr cijeli dan potrošim na taj dizajn, da na kraju ne valja. Iznerviram se, ostavim i sutra napravim novi za nekih pola sata. To svaki put bude tako. I ovaj put je. Završila sam s faksom do septembra. Našla sam sebi nekakve francuske serije koje planiram početi gledati, i instalirala sebi aplikaciju za francuski. Odustajem od Bosne. Idem u Francusku i tražim Francuza. Žd teste la bioloži (mrzim biologiju), je izreka koja je nastala u drugom srednje. Pošto moja sestra koja je takođe završila gimnaziju kao ja, nije bila nešto omiljena profesorici biologije...tako ni ja nisam (ona je starija,prije mene išla).Prvi test iz biologije ja sam jedva 2 izvukla,a učila kao luda. Ja sam shvatila da ja i ta profesorica ne možemo pronaći zajednički jezik i da se trebam pomiriti s lošim ocjenama iz Biologije ma koliko ja učila. U drugom ja sam kao i sada imala potrebu da učim francuski, pa sam prvo saznala kako se kaže "Mrzim biologiju", pa sve ostalo. Razmišljam se da moram početi pisati i svoju knjiguuuu. Ako sad ne započnem nikada neću. Imam toliko obaveza, a mislim da mi je toliko organizam izmoren da ja ne mogu sebe zamisliti nigdje drugdje nego u krevetu kako spavam. Ali polako dolazim sebi. Mene samo ne treba pustiti da imam slobodnog vremena, jer kada ga imam ja uvijek neke fiks ideje smišljam. Sada želim šiške. Iako su katastrofalne vrućine, i STVARNO MI TO SAD NE TREBA. Onda razmišljam se isto kako ne znam na koga ja imam fiks ideje, na mamu ili oca. To je pitanje na koje trebam odgovor, uglavnom znam ako moja djeca budu imala fiks ideje, na koga će ih imati. Želim da vam ispričam priču o Call of duty 2. To je nekakva igrica, ratuje se ugl. Sigurno ste čuli, baš je popularna. Moja prijateljica koja užasno voli igrice , me nagovarala da se javljam momcima i pitam kako da se instalira ta igrica na komp. Gdje da je pronađe? Ja naravno nisam htjela to uraditi, i tako je ona stalno mene tjerala, a ja to nisam radila. Na kraju kada sam se vratila kući s faksa, isti dan prilazi meni moj brat. Traži moj laptop, kaže de da igram malo Call of Duty 2. Ja gledam...Kaže šta ti nije jasno?  Kontam se zar ja to imam? Uglavnom, znate Eldin Huseinbegović ima pjesmu u kojoj kaže :" Sve što poželiš da znaš u tebi je skriveno". Pretpostavljam da sam ja svo vrijeme bila ključ njenog Call of Dutyija. A sada mora čekati septembar da dođem i da joj proslijedim tu igricu. U polovini ove priče sjetila sam se još jedne priče vezane za Biologiju. Mi smo trebali predati herbarijum, i to ko hoće za dodatnu ocjenu. Meni je trebalo malo da izvučem 5 iz Biologije pa sam odlučila skupiti te biljke. Ja sam to sredila i donijela profesorici da ona pregleda. Nakon par dana vraća ona meni moj herbarij i kaže imaš tu komentar napisan. Dobila sam 3. Sve hoću da popravim ocjenu, bolje da nisam ništa ni radila. Piše:" Neznaš pisati latinske nazive. Dovoljan.". A meni živci napregnuti...razmišljam se da li da se okrenem i kažem :" Hajde što ja ne znam latinski pisati, ali što ti ne znaš bosanski". Moram popraviti sliku o toj profesorici: Na kraju u 4tom (trebalo je pretrpjeti sve do tad), mi smo trebali praviti neke praktične stvari od smeća. Nešto tipa "sačuvajmo prirodu". Ja sam se pošteno potrudila. Meni je to bilo zanimljivo. Napravila sam 6 ili 7 stvari i još uz to napravila stalažu na koje ćemo stavljati sve te naše izume. Ona je bila oduševljena mojim remek djelima. I dala mi je tri petice  i zaključila pet bez da me pita. Iako smo morali svi po još jednom odgovarati. Fina neka žena. Imam potrebu jednom vam pričati svoje isfure, da vidite koliko sam ja prirodno sklona isfurima. Da vam još jednu stvar ispričam...sinoć saznam ja da je jedan moj kolega s faksa dodao moju prijateljicu. Ja sam morala njega malo zezati. Ja sam planirala da on bude glavni lik u mom filmu. Na šta je on pristao, ako bude ta moja prijateljica isto glavna uloga. Sve sam ja to nekako dogovorila (osim što ona ne zna da je glavna uloga). I natjerala nju da ga foluje nazad. I sredila u septembru nekakvu kafu, da bi on meni nakon svega toga rekao : "Elma, kako da čovjek ide s tobom na kafu kada ti samo pričaš. Evo vidi chat na šta se svodi. Ti sama pišeš sve , a ja na to odgovaram sa hahaha". Moje srce je slomljeno, ljudi. Ja zapravo ništa nisam od ovoga što ovdje čitate. Ovo je samo jedan milioniti dio mene. Samo možda dvije osobe poznaju stvarnu Elmu. Vi ako mislite da sam nesamopouzdana osoba, ako mislite da ste mi pronašli slabost i ja to shvatim. Vi ste gotovi, u meni proradi nekakav kapric, pa ja neću namjerno. Ja funkcionišem na drugačijem principu. Ja moram raditi 5 stvari odjednom. Ako ne radim, nešto ne valja. Ako mi opane koncentracija onda mogu samo jednu stvar raditi i baš nikako, ali nikako se ne mogu skoncentrisati na druge stvari.  Moja prijateljica, ona jednostavno razmišlja i njoj nikako nije jasno kako ja mogu misliti o dvjema osobama koje su u različitim situacijama u isto vrijeme, ovamo nešto raditi,i slušati nju dok priča. Uglavnom, par osoba me zateklo s nekakvim indirektnim rečenicama u kojima kaže da su shvatili kakav sam tip osobe. To me donekle povrjeđuje i nervira. Ja neću da budem jednostavna osoba koju čitate tako jednostavno. Ja sam jedan labirint kojem ni ja ne znam pravi izlaz. Izvini, Elma labirintu. Poenta jeste da ne volim to razmišljanje da me poznajete. Ako ljudi misle da me poznaju, ja se onda potrudim da vide da me ne poznaju. Idem sada, uskoro opet pišem i puno vas pozdravljam i volim i želim da se dobro zabavite ovog ljeta, mrdnite guzicu i radite nešto korisnoo. Do sljedećeg putaa <3
UPDATE: Post je trebao izaći prije sedam dana,ali me nešto postavljanje slika zeza... tako da sam nekako uspjela ove dvije samo ubaciti, a da nisam sve poremetila. Pokušat ću to popravitiiii.....