Šta se dešava?

cout<<"Hello world!";
Heej, narode...Nakon poprilično dugo vremena, evo mene. Ne mogu reći da nisam imala vremena da vam pišem, kada jesam. Nekada nisam imala volje. Započela sam jedan post, koji nisam završila i smiješnog je karaktera :"Moj indeks ide na more, a ja ne?". Ali o tome neću u ovome postu, nego ako Bog da ja ću taj post i završiti uskoro (hope so). Imala sam nekakvih zdravstvenih problema. Zapravo još ih imam...ali su blaži. Znate ono kada sam vam pričala da su mi otekli prsti na ruci. Ja sam mislila da to nije toliko ozbiljno. Ali na kraju kada sam vidjela da je vrag odnio šalu, otišla sam doktoru. Doktori su me toliko išetali da je to nevjerovatno. Čovjek može da umre dok neko od njih se pomjeri. To je stvarno istina. Smatram da kada se neko uhvati nekog posla, da stvarno treba taj posao raditi kako treba. Šta god to bilo. Ozbiljnost ne smije odstupati od njega. Ja sam prvo otišla kod privatnog ,da bi me on poslao u bolnicu, izvadila sam nalaze. Kao oni ne znaju očitati ih, odi kod privatnog ponovo, ali kada završiš s privatnim dođi kod nas opet. Ja sam bila sva u smislu :Oke, hajde ja sam koliko toliko zdrava, šta da neko stvarno umire i da ima ogroman problem? Vucaraju narod samo tako. Da bih na kraju otišla kod tog privatnog, koji mi je nekakav nezainteresovan. Prvi put kada sam otišla kod njega bila sam samo 5 min. Bukvalno on je mene pregledao i preporučio mi neki gel i završio. Pare uzeo i poslao me u bolnicu. Drugi put kada sam došla nije ni saslušao šta tačno se dešavalo s mojim zglobovima, već me prekinuo i rekao da trebam primiti inekciju, da nije siguran šta se dešava sa mnom. Zamislite situaciju u kojoj ja tri puta svojoj majci moram reći da mi nije niko dao nikakvu dijagnozu. Primila sam inekciju i malo se smirile kosti. Otok se smanjio, ali nije u potpunosti nestao. Trebam opet doći kaže za dvije sedmice na pregled. Ko god da studira za budućeg doktora. Molim te, ako budeš ovo čitao. Ne zbog mene, već zbog sebe, zbog tih 10 godina koje ćeš studirati, budi doktor za primjer. Neka ti stvarno bude stalo do tvog pacijenta. Mislim što se mene tiče, ako Bog da to neće biti ništa ozbiljno i smirit će se. Problem mi je samo što mi je kretanje otežano, ali polako počinjem se popravljati. Mic po mic. Samo sam užasno ljuta. Da budem iskrena, ja sam poprilično zdrava osoba, i u bolnici sam bila samo kada sam morala baš one vakcine primati. Do sada nisam imala problema nekakvih da vidim kakva je situacija tu. Ali kada sam došla po prvi put s ozbiljnijim problemom. I vidjela da ljudi u bolnici čekaju i po pola sata da se doktor pojavi. I onda telefonira, pa ne može da te primi. To je to što se tiče te priče. Jest se rimuje haahaha. Znate poprilično je dosadno kada nemate nekog da ga malo ganjate, da se zanimate. Niko u zadnje vrijeme mi ne privlači pažnju. I to je dosadno. Nemam za kim patiti, jer to je najveći stepen na koji se ja podignem s nekom osobom. Patnja. Dobro prelazim s ove teme na jednu drugu....tako se ja razboljela. Svaka dva dana mene uhvati nešto i ja preležim dan. I zahvaljujući stalnoj bolesti ja sam shvatila jednu stvar, to je koliko je bitno biti zdrav. Znate stalno nam kažu "najpriče ti je zdravlje" i stvarno jeste. Niko nikada vas neće pretjerano žaliti zbog vaše bolesti. I jedini koji se stvarno za vas brine jeste vi i vaša porodica. Fakultet ne zanima to što vi ne možete doći na njega. Profesore isto. Ja mislim da i ako sam pokupila kakvu bolest, to je izričito zbog stresa. Ne dozvolite sebi da se stresirate oko nevažnih stvari. Zapamtite jednu stvar i uvijek je ponavljajte : Ovaj svijet nastavlja i bez vas. To ne znači da se trebate ubiti. NE DAJ BOŽE. Nego to znači da se trebate boriti za sebe. Ako ljudi vam stvaraju pritisak ostavite ih se, preživjet ćete bez njih. Ako vas djevojka / momak ostavi, nema veze, proći će. Ako ste pali predmet, dva ,tri...nema veze položit ćete. Sve u životu se da srediti, ako ste zdravi. Ako ne, ništa.I trebamo biti zahvalni i zadovoljni situacijama u kojima smo. Uvijek može gore. Uvijeeek! Posjekli ste se, mogli ste ostati bez ruke. Imali ste nesreću, mogli ste umrijet. Ovo je jedan pozitivan vid gledanja, vaš problem nije zapravo možda toliki problem, kakve imaju drugi. I time ćete biti sretniji u životu i zahvalniji. A s tim dolazi i lijep život. Previše ja pametujem ha? Defitnitivno. Samo postali smo nezahvalni, imamo sve ,a mislimo da nemamo ništa. Prva ja. Pa i vi sa mnom. Ovdje bih završila, nije nešto predug, jer je više lekcija nego stvarno pričanje doživljaja. Uglavnom, uskoro veselija tema a to kako je moj indeks završio na moru bez mene. Imam jednu ideju, tačnije biznis ideju...ali ne smijem vam je ispričati. Bar ne još-
Voli vas Elma i čuvajte se <3