Život je tu da se živi

Nemam pojma čemu ovakav naslov. Oke, prvo haaai, gdje ste vi? Kako ste mi? Sigurno sjedite negdje na nekom krevetu, eventualno fotelji kakvoj i govorite sebi: Khmm, šta ja radim od sebe , nisam li rekao provesti se za ljeto??? Ne pitajte kako znam. Prvo i najbitnije ima već 9 dana kako ja jedan prst ne mogu pomjeriti. Naravno ja se ne sjećam kako sam ja taj prst povrijedila, pa sam se danas nakon 9 dana sjetila da sam možda nekako taj prst slomila. Prvo razmišljanje jeste : Kako da ja sad naučim svirati klavir? U mojoj mašti ja imam u planu nekad to uraditi. Onda mi je prijateljica objasnila kako zapravo nisam slomila, jer još pomjeram prst, te sam ga vjerovatno nekako samo povrijedila. Dali su mi ideju da stavim crveni luk i zamotam to. Plakala sam. Ne zato što me boli, već što mi luk budi skrivene emocije. Nisam ljubitelj luka, ni on mene pretpostavljam. Sada mi je lakše puno. Odlučila sam nakratko se rastati od luka i napisati post. I evo me tu sam. Vidite novi dizajn bloga ,nisam iskreno nešto oduševljena. Prije par dana odlučim ja staviti novi dizajn. I sve sam unakazila. Štos je što ja npr cijeli dan potrošim na taj dizajn, da na kraju ne valja. Iznerviram se, ostavim i sutra napravim novi za nekih pola sata. To svaki put bude tako. I ovaj put je. Završila sam s faksom do septembra. Našla sam sebi nekakve francuske serije koje planiram početi gledati, i instalirala sebi aplikaciju za francuski. Odustajem od Bosne. Idem u Francusku i tražim Francuza. Žd teste la bioloži (mrzim biologiju), je izreka koja je nastala u drugom srednje. Pošto moja sestra koja je takođe završila gimnaziju kao ja, nije bila nešto omiljena profesorici biologije...tako ni ja nisam (ona je starija,prije mene išla).Prvi test iz biologije ja sam jedva 2 izvukla,a učila kao luda. Ja sam shvatila da ja i ta profesorica ne možemo pronaći zajednički jezik i da se trebam pomiriti s lošim ocjenama iz Biologije ma koliko ja učila. U drugom ja sam kao i sada imala potrebu da učim francuski, pa sam prvo saznala kako se kaže "Mrzim biologiju", pa sve ostalo. Razmišljam se da moram početi pisati i svoju knjiguuuu. Ako sad ne započnem nikada neću. Imam toliko obaveza, a mislim da mi je toliko organizam izmoren da ja ne mogu sebe zamisliti nigdje drugdje nego u krevetu kako spavam. Ali polako dolazim sebi. Mene samo ne treba pustiti da imam slobodnog vremena, jer kada ga imam ja uvijek neke fiks ideje smišljam. Sada želim šiške. Iako su katastrofalne vrućine, i STVARNO MI TO SAD NE TREBA. Onda razmišljam se isto kako ne znam na koga ja imam fiks ideje, na mamu ili oca. To je pitanje na koje trebam odgovor, uglavnom znam ako moja djeca budu imala fiks ideje, na koga će ih imati. Želim da vam ispričam priču o Call of duty 2. To je nekakva igrica, ratuje se ugl. Sigurno ste čuli, baš je popularna. Moja prijateljica koja užasno voli igrice , me nagovarala da se javljam momcima i pitam kako da se instalira ta igrica na komp. Gdje da je pronađe? Ja naravno nisam htjela to uraditi, i tako je ona stalno mene tjerala, a ja to nisam radila. Na kraju kada sam se vratila kući s faksa, isti dan prilazi meni moj brat. Traži moj laptop, kaže de da igram malo Call of Duty 2. Ja gledam...Kaže šta ti nije jasno?  Kontam se zar ja to imam? Uglavnom, znate Eldin Huseinbegović ima pjesmu u kojoj kaže :" Sve što poželiš da znaš u tebi je skriveno". Pretpostavljam da sam ja svo vrijeme bila ključ njenog Call of Dutyija. A sada mora čekati septembar da dođem i da joj proslijedim tu igricu. U polovini ove priče sjetila sam se još jedne priče vezane za Biologiju. Mi smo trebali predati herbarijum, i to ko hoće za dodatnu ocjenu. Meni je trebalo malo da izvučem 5 iz Biologije pa sam odlučila skupiti te biljke. Ja sam to sredila i donijela profesorici da ona pregleda. Nakon par dana vraća ona meni moj herbarij i kaže imaš tu komentar napisan. Dobila sam 3. Sve hoću da popravim ocjenu, bolje da nisam ništa ni radila. Piše:" Neznaš pisati latinske nazive. Dovoljan.". A meni živci napregnuti...razmišljam se da li da se okrenem i kažem :" Hajde što ja ne znam latinski pisati, ali što ti ne znaš bosanski". Moram popraviti sliku o toj profesorici: Na kraju u 4tom (trebalo je pretrpjeti sve do tad), mi smo trebali praviti neke praktične stvari od smeća. Nešto tipa "sačuvajmo prirodu". Ja sam se pošteno potrudila. Meni je to bilo zanimljivo. Napravila sam 6 ili 7 stvari i još uz to napravila stalažu na koje ćemo stavljati sve te naše izume. Ona je bila oduševljena mojim remek djelima. I dala mi je tri petice  i zaključila pet bez da me pita. Iako smo morali svi po još jednom odgovarati. Fina neka žena. Imam potrebu jednom vam pričati svoje isfure, da vidite koliko sam ja prirodno sklona isfurima. Da vam još jednu stvar ispričam...sinoć saznam ja da je jedan moj kolega s faksa dodao moju prijateljicu. Ja sam morala njega malo zezati. Ja sam planirala da on bude glavni lik u mom filmu. Na šta je on pristao, ako bude ta moja prijateljica isto glavna uloga. Sve sam ja to nekako dogovorila (osim što ona ne zna da je glavna uloga). I natjerala nju da ga foluje nazad. I sredila u septembru nekakvu kafu, da bi on meni nakon svega toga rekao : "Elma, kako da čovjek ide s tobom na kafu kada ti samo pričaš. Evo vidi chat na šta se svodi. Ti sama pišeš sve , a ja na to odgovaram sa hahaha". Moje srce je slomljeno, ljudi. Ja zapravo ništa nisam od ovoga što ovdje čitate. Ovo je samo jedan milioniti dio mene. Samo možda dvije osobe poznaju stvarnu Elmu. Vi ako mislite da sam nesamopouzdana osoba, ako mislite da ste mi pronašli slabost i ja to shvatim. Vi ste gotovi, u meni proradi nekakav kapric, pa ja neću namjerno. Ja funkcionišem na drugačijem principu. Ja moram raditi 5 stvari odjednom. Ako ne radim, nešto ne valja. Ako mi opane koncentracija onda mogu samo jednu stvar raditi i baš nikako, ali nikako se ne mogu skoncentrisati na druge stvari.  Moja prijateljica, ona jednostavno razmišlja i njoj nikako nije jasno kako ja mogu misliti o dvjema osobama koje su u različitim situacijama u isto vrijeme, ovamo nešto raditi,i slušati nju dok priča. Uglavnom, par osoba me zateklo s nekakvim indirektnim rečenicama u kojima kaže da su shvatili kakav sam tip osobe. To me donekle povrjeđuje i nervira. Ja neću da budem jednostavna osoba koju čitate tako jednostavno. Ja sam jedan labirint kojem ni ja ne znam pravi izlaz. Izvini, Elma labirintu. Poenta jeste da ne volim to razmišljanje da me poznajete. Ako ljudi misle da me poznaju, ja se onda potrudim da vide da me ne poznaju. Idem sada, uskoro opet pišem i puno vas pozdravljam i volim i želim da se dobro zabavite ovog ljeta, mrdnite guzicu i radite nešto korisnoo. Do sljedećeg putaa <3
UPDATE: Post je trebao izaći prije sedam dana,ali me nešto postavljanje slika zeza... tako da sam nekako uspjela ove dvije samo ubaciti, a da nisam sve poremetila. Pokušat ću to popravitiiii.....