Nemam naslov, a ni život. Šaim se.

Haaai,odavno ne pisah. Cijelu sedmicu sam se bavila fakultetom, i vjerujte još ne mogu doći sebi. Toliko sam se isforsirala da ja danas nisam znala kuda tačno idem. Aliii, veoma pozitivna stvar jesteeeee....tntntnn...držala sam prezentaciju o Albertu Ajnštajnu. Nabrzaka ću vam ispričati priču o meni i Ajnštajnu i prelazim na glavni dio posta. Ja sam tamo, od početka 4.tog razreda razvila teoriju da smo ja i Ajnštajn rod. Ja sam bila zadivljena tim čovjekom, i dan danas sam. Njegov doprinos fizici je ogroman, i ima baš dijelova života koji su bili interesantni. Pošto sam ja njega zavoljela, ja sam tražila da radim maturski rad baš o Ajnštajnu. Ja sam to pripremala pošteno. Na kraju se ispostavilo da je došlo do nekih komplikacija i da svi imamo 5 min da predstavimo svoj maturski. Moj maturski je imao 40 strana. Šta ja da radim? Ja sam to skratila na nekih 5 listova, i za tih 5 min izrecitovala, bukvalno. Nisam imala vremena da zastajkujem i kontam se šta sljedeće reći. Meni je bilo žao što neću moći pokazati koliko sam zadivljena tim čovjekom i koliko mi je zanimljiv njegov  privatni život i naučna karijera. Ostala je neostvarena želja da svima ispričam sve što znam o njemu. Sada tačno nakon godinu dana od mog maturskog....ja dobijam drugu priliku da isti taj maturski prezentujem. Bila sam presretna. Iskreno, nisam baš ekstra zadovoljna svojom prezentacijom, ali nisam imala dovoljno vremena da se svega podsjetim. Prezentacija je trajala 40 minuta, mnogi su se ucrvali, aliii dobro, razumim ih, bar donekle. Takooo da.... vjerujte u svoje snove HAHAHAHA . Ok, sad ozbiljno, baš mi je drago što mi je život pružio još jednu priliku.

Sada ću malo o svome privatnom životu da pričam i na kraju da vam prezentujem svoje ideje koje sam najavila u prošlom postu. Što se tiče mog života....sada počinje onaj kritični dio. Dio u kojem ja izgubim smisao života. Ali danas sam shvatila jednu stvar...koju ću vam kasnije donekle otkriti. Evo jedne priče. Učila ja njemački i trebala imati pismeni, i sad poprilično sam ja to naučila. Gramatika mi je oduvijek bila zanimljiva. Došla ja na kolokvij...i gledam zadatke, vidim nikakve veze s onim što smo mi radili do sad. Ispostavilo se da je to tek sljedeća lekcija koju nismo ni radili,te je trebamo raditi. Uradila sam ja to, ali koliko sam učila, džaba sam učila, jer faktički sve sam morala igrati na sreću i na prijašnje znanje. Sve što sam ja naučila nije ni bilo, jer sam dobila lekciju koju bismo tek trebali sljedeći put raditi. Ja poslije toga idem kući ...iskreno slomljena. Znate osjećaj kada date sve od sebe, i na kraju kao da vam neko opali poštenu šamarčinu za nešto za šta niste krivi. Takav je ovdje sistem. Ljudi očekuju da dođu i pokažu vam 2+2 i da vi na osnovu toga izvodite neke teoreme. Bukvalno to. Moj problem jeste što ja kao osoba uvijek sebi naudim. Niko drugi mene ne povrijedi kao ja sebe. Svi ljudi uče samo određene stvari, ali ja moram ići toliko u širinu da na kraju se pogubim. I toliki trud na kraju propane. Moja poenta školovanja jeste da ako ja zavšrim ovaj fakultet, da znam nešto o ovome.

Ne znam da li sam pisala o ovome već, tj. o mom razmišljanju o školovanju, ali opet ću ako već jednom jesam. Ako je meni Elektrotehnika osnovni predmet, zašto ja nemam nekog ko će se stvarno potruditi da mi to do srži objasni. Smiješna stvar je da završite fakultet ovog tipa, a ne znate kako funkcioniše struja. Ja sve to sama nadoknađujem, gledam videe i čitam o tome. Uopšta nije lako kada nemate nekog da vam olakša posao. Posebno jer ja nisam iz srednje elektro, nego gimnazije. Ja o tome nemam pojma. I sada ja tako idem kući razmišljam kako uvijek nastradam, a dušu dam za to nešto...i kontam se da li da odustanem od ovoga? Nema svrhe. Neću da radim nešto o čemu neću imati pojma. Tako sam ja danas svoju glavu izmučila pitanjima. I kada sam se smirila, shvatila sam jednu stvar. Moja majka (neka ovo bude motivacija mnogima) toliko kičmu lomi da bih ja ovaj fakultet završila. Mislim, i moj otac, ali moja majka je moj heroj. Ta žena nema završen fakultet, ali toliko se bori da je mene sramota da odustanem. Zato neću. Zato nemojte ni vi od svojih snova i ideja. Neko stoji iza vas. Vi ste još što bi moj profesor fizike rekao 'bebe', tj. neko za vas radi, bori se. Ammm,tu bih završila što se tiče toga, nije mi se ništa posebno dešavalo, jedino ako hoćete da vam pričam kako se rješavaju integrali. A..što se tiče momaka, stvarno sam ponosna na sebe! Go girl! Ne dotiče me ništa više, ja se samo okrenem na drugu stranu i nastavim svojim poslom.

Ammmm,a sada ide onaj meni najdraži dio. Ja kada dobijem nekakvu inspiraciju, ja nju podijelim sa svakom osobom koja mi naiđe u tom trenutku. Uvijek su mi govorili da šutim da mi ko ne ukrade ideje, ali ja ne mogu, ja moram sve ispričati. Aaa pošto ovih dana nemam vremena da ih realizujem još, želim barem da znate o čemu se radi. Ja nestrpljivo čekam da uhvatim slobodnog vremena da to uradim. Šta je moj cilj? Gledam ja neki dan neki isječak iz filma The Huntsman Winter's War. Tu ima ledena kraljica Freya, ona je na početku dobra, a na kraju postaje zla. Taj lik u tome filmu je meni divann. Ako niste pogledali taj film, obavezno pogledati! I tako ja slušam tu muziku i meni dođe ideja u glavu. Želim napraviti make up look, koji podsjeća na zimu, tačnije na Freyu. Ona je bila inspiracija. Kupila sam sve što se tiče šminke, i dodatnih stvari...samo plavu periku nigdje nisam pronašla. Ugh. To mi je ogromno razočarenje. Miješat ću sivu i plavu boju ponajviše, čaaakkkk, osoba koja nikada ne nosi lak, niti radi nokte, će da stavi umjetne nokte. Amm trebam i bijeli ruž. Poslije toga, tako ja opet razmišljam, sva sretna, već zamislila kako sam uspjela napraviti to. Dođe mi ideja da napravim tako i proljeće,ljeto i jesen. Hajde da vam i tu otkrijem dijelove...moram jednostavno. Proljeće, će biti valovita kosa, rozi cvjetni vijenac, blage sjene, najviše roza, mnogo higlighta, rozi glitter, itd. Sljedeće je ljeto. Ovdje sam imala ideju napraviti fejk šiške ako uspijem, ako ne onda ću da stavim šešir. Što se tiče sjena, preovladavat će žuta i crvena...zato što su to ono baš žarke boje kao što je Sunce žarko. I dolazi moja tmurna jesen: smeđe sjene, planiram staviti maramu ili lišće u kosu (ako uspijem to izvesti s lišćem....),vjerovatno ću napraviti pletenice,i zeleni highlight. To su moje ideje u skraćenoj verziji. Ja se nadammm da ću ovaj koji dan uspjeti to da izvedem, jer odavno to iščekujem...ali uvijek imam veće prioritete od toga.Nadam se da vam se svidio post, iskreno pišem ga baš umorna večeras...ali sam ipak odlučila ga napisati, jer ne znam šta sutra donosi. Čuvajte se i širite ljubav <3