Još uvijek učim...

Heeej, nakon dužeg vremena. Stvarno ne mogu reći da nisam pisala, pisala sam, ali ništa nije objavljeno. Imam toliko arhiviranih postova. Jednostavno nekako kada napišem ne mogu objaviti. Nisam sigurna ni da li ću ovaj objaviti. Ovaj post će malo prikazati jedan dio, koji... možda ste malo i osjetili na Instagramu, ali koji ja zapravo nikome u potpunosti ni nisam ikad ispričala. Jako je loša ideja pisati to na internetu, gdje svako može da čita, a nemaju svi ljudi lijepe želje za druge, ali nevažno. Otkako sam krenula na faks, bilo je različitih perioda. Prva godina nije dobro prošla, ne mogu reći ni da sam ja kriva zbog toga, jer dala sam svoj maksimum. Ljudi su bezrazloga me gledali poprijeko, i nisu me baš nešto previše simpatisali. Naslušala sam se priča o tome kako sam sebična, zla, podla, kako sabotiram druge, kako niko ne želi da se druži sa mnom. Kada želite ispraviti krivu Drinu, jedino što uradite jeste sebe povrijedite. Ja lično baš teško podnosim loše mišljenje o meni. Nije to zbog toga što ja ne znam sebe, nego zato što baš ta neka osoba koja o meni loše misli meni je draga. I onda ja moram sebe prisiljavati da ne trudim se oko te osobe. Prevazišla sam taj period. Došla je druga godina. Biću skromna: Ljudi su oduševljeni sa mnom. 98% ljudi koje me izbjegavalo, sada toliko inzistira da izlazimo, da se družimo, javljaju mi se kada imaju kakav problem ili im treba savjet. Dobila sam toliko komentara kako nikada nisu upoznali osobu kao što sam ja, kako im je žao što su mislili loše stvari o meni i slično. Nikada nisam bila "popularnija" i nikada nisam bila usamljenija. To je onaj dio koji boli. Kroz taj loši period imala sam samo jednu osobu koja je svo vrijeme bila uz mene, i jedan loš dio u vezi mene jeste da se ja vežem za osobe. I sad je nastalo sranje. Sad su došli novi ljudi i novo sve. Ta osoba ima prioritete, a ona je meni prioritet. Čitala sam baš danas kako je najteže skinuti se sa ljudi... i da definitivno,to je istina. Najteže je kada vidite da ne značite osobama koliko i one vama. Ne kao prije. I polako vi to i prihvatate, ali i dalje vas nešto drži da do kraja ne možete da prevaziđete taj odnos. BITNO JE DA JE NEKAD BILO LEPO. Znate ja neću da trčim sada za tom osobom, jer ta osoba mene više ni ne vidi. Želim naučiti da se ne vežem za osobe. Imam par prijatelja koje nikad nisam mogla razumijeti. Oni su ljudi za sebe. I to je wow. Jesu sebični, ali barem ne pate. Ne pate, jer su se previše dali drugima. Prvi put će ovako kratak post biti, jer ja vam više nemam šta reći. Željela bih kada bi mi neko od vas možda udijelio kakav savjet. Pokušavam ne patetisati, pokušavam sve ignorisati, ali jednostavno ne mogu, jer sam ja onaj tip preemotivne osobe.
Voli vas Elma puno <3
Čuvajte se <3