StoryTime: Zašto je plava boja posebna?

 Haaii, amm sad trenutno se osjećam sretno? Maloprije sam razmišljala kako mi se život i zdravlje raspadaju, i imala sam blagu egzistencijalnu krizu i onda sam pričala taj neki svoj događaj prijateljici i ona je bila oduševljena mojom pričom da sam ja postala sretna i odlučila da i s vama podijelim tu istu priču. Prvo da kažem da se ne sikirate oko ove krize i ovih svih stvari ja sam odavno već navikla na to, samo nekad je intenzivnije pa me onako ošamari. I drugo da vam kažem da sam nekih 10tak zadnjih dana imala potrebu otići u kojekakvu šumu i sjediti i gledati u prazno.... čekala sam da odem kući i napokon to uradila. Onda sam i taj dan dobila inspiraciju da vam pišem, ustvari ja u suštini ne znam šta je meni ovih dana znam samo da imam ogromnu potrebu da pričam i pišem? Nije teško primjetiti hehe. I nego da završim, pisala sam tako taj post u šumi na mobitelu jer nisam ponijela laptop kući i povela sam brata mlađeg jer tu ima igralište da se igra. Ja se malo osjećam krivom otkako sam krenula na fakultet jer ne provodim dovoljno vremena sa svojom porodicom, pa sam kada me pozvao da igramo fudbala odlučila da idem igrati iako jako loše igram (*loše je preblaga riječ za ovo*), te nisam taj post završila, ali svakako mi se kasnije nije sviđao (*svaki post koji napišem i ne objavim odmah mi se kasnije ne sviđa, iako sam i ja svjesna da pretjerujem nekad oko tih stvari jer imam milon spremljenih postova koje nikad nisam objavila*).
Amm, a sad ćemo krenuti na sav događaj vezan za plavu boju...Ja sam danas trebala s jednim kolegom nešto razmjenuti i uglavnom ja nisam znala koja je njegova tačno kuća. On je rekao da mu je kuća odmah tu pored nekog restorana. Ja nisam znala da li je ta kuća lijevo ili desno od restorana. I ja sam mahinalno stala do kuće koja mi je prva naišla. Ta kuća je bila ogromna i bogata, dok s druge strane tamo je mala kjut kuća ali se vidi da je neko slabijeg imovinskog stanja. On još nije bio izašao iz kuće i ja shvatim 'OMG, šta ako je on iz one male kućice i povrijedim njegove osjećaje jer on možda ne živi u ovoj ogromnoj kući'. Komentar moje prijateljice: "Ovo je skroz drugačija verzija overthinkanja".
I onda ja odlučim da stanem buklvalno na sredinu ispred restorana pa odakle dođe...da bi on na kraju bio iz kuće iza mene hahahahah. Eto toliko. Saddd da počnemo pričati pravu priču koja se krije iza ovoga. Stvar jeste da ja užasno pazim kada sam u društvu s ljudima za koje ne znam kakvog su imovinskog stanja. Ja onda namjerno ne spominjem cijene, ili pazim da ukoliko svi nešto radimo ili jedemo ili pijemo da svi imamo tu isto, jer mene počne gušiti ukoliko vidim da možda neko se slučajno tu osjeća ugroženo. Ja sam poslijeratno dijete i iskreno moji su prolazili krizu i većina nas je prošla djetinjstvo koje nije bilo loše ali nije bilo ni bajno imovinski gledano. Ja imam rođake koji su baš bogati i bila je ta nekakva svadba. Imala sam oko 12 godina. Sve moje rodice su se na max spremile, šminka, frizer i odjeća. Sad kako da objasnim...ja nikad nisam pretjerano brinula o odjeći i ja nisam imala tu šta posebno obući pa mi je ta rodica dala neku svoju majicu koja jeste ljepša od većine mojih i koja bi meni taj dan učinila 'malo posebnijim', ali ja se i dalje nisam osjećala sretno i lijepo. Moja mama je to shvatila i otišla kupila neku kinesku paletu s raznim bojama i odlučila da me našminka i napravi mi frizuru:dvije pletenice. Odlučile smo da boja sjene bude plava, nebo plava. Ja vama ne mogu objasniti koliko sam ja sebi izgledala prelijepo kada sam se pogledala u ogledalo. Bukvalno me i sad hvata ta ista sreća. Ja sam se osjećala ljepše i ponosnije nego ijedna rodica. Ja sam otišla na tu sva važna sa plavom bojom na kapcima. Ukoliko pregledate moj instagram profil ili ukoliko me duže vrijeme pratite možete vidjeti par lookova s plavom bojom, i ja toliko lično doživljavam tu boju. Fazon jeste što sam se ja kao mala osjećala nedovoljnom da se poredim sa svojim rođacma, i to je na mene ostavilo ogroman utisak da ja sad čak nekad pravim toliko preventivne korake da nekog ne povrijedim s materijalnim. I pišem ovaj post zbog toga da ukoliko ne obraćate pažnju na ovakve stvari obratite, ili ukoliko osjetite da se neko osjeća izostavljeno ili nedovoljnim da mu pokažete suprotno i ukoliko ste vi možda ta osoba koja se tako osjeća da znate da sitnica može da učini da se osjećate bogatije i sretnije i ispunjenije i ponosnije i ljepše od  većine. Vidite kako je malu Elmu obradovala pletenica koju joj je mama napravila i plava sjena na kapcima. Odmah je zaboravila da nema najljepšu haljinu i da je ne treba imati. 
Uživajte i punooo pozdrava vam šaljem. 
-Elma