Moja prva *ne*prava ljubav

Heeej,ljudi. Evo mene nakon poprilicno dugo vremena. Nisam sigurna imam li opravdanje zato što nisam pisala...uglavnom baaaaš mi je teško ovih dana.Mislila sam da ću uspjeti pisati,i riješavati ovaj fakultet.Ali... dokazalo se suprotno. Prvo ću da ispričam šta se trenutno dešava, pa ću nastaviti s temom ovog posta. Upala sam u baš baš tešku depresiju. Pokušavam stići sve što se dešava u mom životu, i nad nekim stvarima stvarno nemam kontrolu, koliko god se trudila da imam. Znate sranje je kada se vi bukvalno izolirate mjesec i 7 dana (za sad) od ostatka svijeta,i samo učite, vježbate, brojite.I samo gledate kako stvari izmiču kontroli koiko god vi pokušavali to sve sustići. Uglavnom, ne čujem se ni sa svojom porodicom dovoljno,iako se pravim da mi je to sasvim oke,uopšta nije. Nedostaje mi poprilično moj grad, moja porodica, moje mačke, moji prijatelji i moja soba. Jedva čekam da dođem do slobodne sedmice da bih mogla biti jednu sedmicu glupa Elma i smijati se glupim forama. Večeras sam baš nakon dugo vremena izišla u grad...i da znate kako je dobro,nekad vidjeti grad, a da ne lomite noge da stignete na fakultet,ili na još jedan kolokvijum.Uglavnom,nemam toliko ništa ni za ispričati što se toga tiče. Moj život je trenutno sivilo, iako se stvarno trudim da ne pokazujem bilo kojoj osobi oko sebe svoj jad,čemer i tugu.Sada sjedim i slušam pjesmu :Kill this love. Iiii sjetim se da su me neki od vas više puta pitali kada će izaći post o mojoj prvoj ogromnoj ljubavi,i sve nešto hoću neću. Kontam se daj taj laptop da pišem, zapravo dohvatim sebi sama,jer nema ko drugi. I počet ću ,odužila sam s uvodom.
Zvao se... e ne mogu tu informejšen s vama podijeliti, realno mnogi znaju, mnogi ne. Ko zna njemu je zanimljivo,ko ne zna, njemu je još više, jer će se izjesti hahah xd. On je bio rođak moje veeeoma bliske prijateljice. Slučajno smo došle na priču o njemu, tačnije pričala mi je o njegovom jednom predivnom gestu. Meni je to bilo wooow. Slušala sam konstantno priču o tim srcelomcima, tim nekim gradskim likovima,ali to me nikad nije nešto privlačilo. Svačije je ničije.

I sad ja sam se zafrkavala da ću ja njega upoznati, da je on baš onakav momak kakav meni treba. Sve je to bila zafrkancija.Dok lik nije postavio sliku...i ja sam se razmišljala: Bože,kako je lijep, još i fin i pristojan. I tako sam ja jednom odlučila, da i ova ljubav počne preko instagrama kao i svaka. Dodala sam ga... sve očekivala da neće zapratiti nazad, ali jeste. Sve je to počelo u 3.gimnazije. Ja sam se toliko trudila da ga upoznam uživo, ali ništa. Svaki put aliii svaki put bih mu vidjela samo leđa. I ima dobra leđa. Moram priznati. Barem je imao. I nastala je šala da kada se budem udavala da mu ni tad facu neću vidjeti. Došla sam u 4ti gimnazije, i malo je to popustilo, ali i dalje nisam mogla vjerovati da sam pronašla taaako divnog momka. Nije poenta u izgledu,vjerujte. Ja sam samo slušala kako je divan i divan i kako prelijepo pjeva. U četvrtom razredu smo se upoznali. On je bio baš mnogo stidljiv, jedva je pružio ruku i rekao svoje ime, ja čak nisam ni stigla reći svoje ime. Onda je polako počela priča. Što je on više pričao i smiješio se , to sam ja više letjela. Ja sam stvarno voljela, iskreno. I on je počeo to primjećivati. I počeo se mijenjati. Ali ja nisam shvatala. Mislila sam da se i ja njemu sviđam. Super,divno. Jednom sam maksuz odvezla ga kući, napravila se da moram do svoje prijateljice i njega odvezla do kuće, samo da bih imala priliku da pričam s njim. Onda jedne prilike smo sjedili vani na nekim klupama, i ja sam samoo čekala da se on pojavi...i pojavio se ,a zamislite mene, sretna kao Nova godina.

Ja sam se toliko gubila u njegovom društvu, da sam postajala sve gluplja i gluplja, pa sam samo šutjela. Nekako promucam šta i to teeško. Jedne prilike šetajući, našla sam se nekako kraj njegove kuće i taman njegovi roditelji su mene i tu prijateljicu zaustavili. Samo što smo se pojavili i on se pojavio na prozoru. Smiješio se, a mene je bila sraaamota...Ja sam samo gledala u pod i kontala se on zna...ali mi nije bio problem, jer nisam znala šta radi. U ovoj priči ima predivnih trenutaka, onih kada se ja sat vremena spremam i to se isplati i sretnem ga, ili kada on priča o svojim nekim ludim idejama.. On je želio biti astronaut,a to je za mene bilo prejako. Podržavala sam ga. I stvarno tolerisala sam puno stvari. Počela sam slušati i loše priče o njemu, ali nikada nisam se obazirala. Ludo,zaljubljeno. Doook jednom nije sve se preokrenulo. Došao je njegov prijatelj,i ja sam znala da i taj prijatelj je upućen u cijelu priču. Taj lik me svo vrijeme bockao i shvatila sam ovo su riječi tog momka. On se poigrava sa mnom. Bila sam bijesna..Bijeeesna, da je bio tu ubila bih ga. Prošlo je par dana i moj bijes se pretvorio u tugu. Postajala sam depresivna. Baš. Ne volim baš one patetike, i ne bih voljela to biti. Ali,ja sam njega voljela iskreno. Dušu bih dala za njega. Bio je bukvalno centar mojih zbivanja. I kada sam shvatila da godinu i po živim laž i da me izigrava. Slomila sam samu sebe. Rekla sam : Nema šanse da mi ovo uradiš. Pojest ću sebe, ali me nećeš ponižavati. Plakala sam i plakala,dušu isplakala. Odlučila sam otići od kuće na mjesec dana da bih samo zaboravila da postoji. Ni to nije bila pametna ideja, ali sam to uradila. Usput, javio mi se pošto ga je moja prijateljica napala zbog mene,i pokušao izgladiti stvari, pravio se bukvalno glup. Ostala mi je njegova rečenica u pamćenju: Ne mogu ja voljeti koga ja hoću, to moje srce bira. I shvatila sam jedna stvar je voljeti, druga stvar je poigravati se. Ukoliko nekog ne želiš, to se odmah i pokaže. Godina i po. On je radio toliko loših stvari, ali me je duša boljela što radi to. Molila sam Dragog Boga da ga promijeni, uputi na pravi put. Znam da sam jednom ostala cijelu noć doviti (bila sam bijesna) da mu Dragi Bog vrati, ako imalo ima pravde u ovom svijetu.

Znate sada mi je ova priča smiješna. Nisam više zaljubljena. Puno sam pametnija i znam reći ne kada vidim da neko stvarno iskorištaava ili poigrava se. To je za sad , za mojih 20 godina bila najteža lekcija,jer ja nisam zaljubljive prirode. Imam 20 godina i on je moja druga ljubav. I to prva je kratko trajala. I ponovit ću treći put. Voljela sam ga užasnoo. Sada sam to sve prevazišla, razvila sam stvarno dobar gard, i stvarno stvarno sam ponosna na sebe. Na onu Elmu koja je noćima plakala zbog njega i toga koliko je kreten. Nisam čak više ni ljuta, sada bih mogla komotno pričati s njim i kao da ne postoji u mom životu. I vjerujete ukoliko neka osoba vas zavlači a vi je volite...ostavite se toga. To nije osoba za vas. Niko ne zaslužuje takav tretman. Čak ni on. Ne želim mu više da prolazi isto kao ja, kada sam bila povrijeđena željela sam, sad ne. Samo ću još nešto prokomentarisati. Smiješna sam sebi bila kada kažem... da on je taj ,s njim želim provesti cijeli život. To je normalno razmišljanje jedne zaljubljene osobe, ja sam isto takva bila. I kada bi mi drugi rekli pa možda nećeš s njim završiti bila sam sva u smislu 'možeš li šutjeti, naravno da hoću'. Ljudi dolaze i odlaze,mijenja se krug. I sad evo.....tantantan... opet sam zaljubljena, ali sam puno svjesnija. Nije jedini u mom životu ,iako jesam zaljubljena u novu osobu (nemojte pomiješati momka o kojem pišem svo vrijeme i novog). Volim ga i stvarno u nekom  drugom postu napisat ću šta i o njemu,iako tu moram biti veeeoma pažljiva. Ne želim niti previše otkrivati ,niti nedovoljno kazati. Baš sam se raspričala. Nadam se da vam se sviđa post, i eto ukoliko želite i vi podijeliti svoju priču ,slobodno pišite u komentar. Možete i anonimno ako ne želite da se zna ko je u pitanju. Rado ću pročitati i vašu priču. Uglavnom , volite i budite voljeni, znajte reći ne kada vidite da je dosta i budite spremni prihvatiti nove osobe u svom životu.P.S: nisam vam baš stigla ispričati određene događaje s njim, baš neke dijelove koji se meni sviđaju, ali to ću nekada usput napraviti post o tome, barem se nadam...za sad #držitemifige s ovim fakultetom.

-voli vas Elma, čuvajte se <3